Интервју са Немањом, ђаком генерације 2014/15.

Advertisements

Интервју са дедом Бранка Ћопића

У оквиру пројекта Оштро Перце ученик Сергеј Комненовић написао је Интервју са дедом Бранка Ћопића, а затим смо тај интервју и снимили.

ИНТЕРВЈУ СА МИЛОШЕМ КЛАНШЧЕКОМ ( Гојко из серије „Синђелићи“)

Софија: Здраво Милоше, хвала ти што си пристао на интервју за мој  школски часопис. Како си почео да се бавиш глумом?
Милош: Глумом сам почео да се бавим кад сам уписао школу глуме у позоришту Дадов, пре него што сам кренуо у први разред, као најмлађи икада.
Софија: Да ли успеваш да испуниш све своје обавезе у школи, поред глуме?
Милош: Не стижем, али ми помажу професори и сви у школи да стигнем све да научим.
Софија: Колико ти прија популарност?
Милош: Па, прија. Лепо је и скоро се увек трудим да свима изађем у сусрет.
Софија: Како би окарактерисао лик Гојка и како ти лежи та улога?
Милош: Гојко је много добар у души, иако само прави смицалице, видећете супер је Гојко лик.
Софија: У којим позоришним представама можемо да те гледамо?
Милош: У Атељеу 212 играм у представама „Трст“, „Отац на службеном путу“ и „Свети Георгије убива аждаху“, а као путујућа представа и мени најважнија у животу са Секом Саблић „Госпођа Роза“.
Софија: Хвала ти пуно на времену који си одвојио за наш школски часопис. Желим ти много успеха у даљој каријери.
Милош: Велики поздрав теби и твојим другарима.

Интервју припремила и водила Софија Паројчић 7-2

untitled

 

 

 

Београд, 31.8.2014.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

фотографије преузете из серије „Синђелићи“

Ђак генерације

,,Андреј, јединица!“ Наравно, још једна мала шала наставника није никога значајно потресла. Па чак ни Андреја. Он се полако, без имало сумње у своју добру оцену приближава папиру и онај уобичајени мирис петице постаје све јачи. И за пар тренутака, на Андрејевом лицу појави се до сад доста пута виђени осмех који говори да је успео. Нико ни не покушава да га пита колико је поена освојио, јер сви знају да је у питању троцифрени број. И наравно, наставница математике поново у дневник уписује две петице, поред њих дванаест. Час се завршава и сви крећу ка кабинету хемије. Андреј заузима своје уобичајено место и почиње да решава оне крајње компликоване задатке са такмичења које испрва изгледају нерешиво. И тако, поред још много предмета у којима бриљира, он скоро сваког месеца постаје поносни власник диплома са бројних такмичења. Поред његовог талента и знања стоји још много лепих особина. Наш научник не само што је одличан ђак, већ га слободно можемо назвати омиљеним другом, јер он то заиста и јесте. Колико смо га пута питали нешто, и колико су пута једноставни и занимљиво осмишљени одговори говорили више од саме књиге. За ових осам година, наше одељење је упознало маштовитог и креативног дечака који представља оличење солидарности и толеранције у друштву. Наше одељење заиста има среће што је упознало јединственог Андреја Зељковића. Због својих дивних особина, он је многима постао најбољи пријатељ. Он је особа за коју знамо да ће нам помоћи у било којој ситуацији и када нас широка палета интересовања поведе на различите путеве. И зато не чуди што је он ђак генерације.

одељење 8-4 и разредна Радмила Зимоњић

Интервју водиле:

Јана Дробњаковић 5-5

Ана Тица 5-5

Тамара Јовановић 5-5