Угрожене врсте

Данас је више од 12000 врста животиња у опасности од истребљења. Разлози за то нису само претерани лов и риболов. Ширењем пољопривредних добара, градова, индустријских зона и путева угрожавају се природна станишта животиња. Ваздух, слатка вода и океани, као и тле, све су загађенији. Људска активност и даље ремети осетљиву равнотежу у природи.

Два века после доласка Европљана и њихових пушака, птица ДОДО је нестала са острва Маурицијус. Та птица тркачица еволуирала је без непријатеља и више није могла да лети. Хранила се воћем и тако разносила њихово семе.

Афрички слон је жртва ловокрадица који га убијају због кљова од којих се добија веома скупа слоновача. Угрожава га и ширење обрадивих површина које смањују његов животни простор.

Црни и бели носорог се лове због њихових рогова који се користе у традиционалној медицини. Они су данас заштићени у националним парковима, али криволов се наставља.

Тигар је у опасности у целој Азији јер се његов животни простор смањује. Лове га због коже,  али и због костију, зуба, па чак и бркова за које се верује да доносе срећу!

Вукови су, до последњег, истребљени у Француској као и у другим европским земљама. Они су поново донети у италијанске Алпе, али тешко успевају да живе на истом простору са пастирима.

Џиновски панда је скоро нестао заједно са кинеским шумама бамбуса којим се храни. Изабран за симбол заштите природе, данас је безбедан.

Европски мрки медвед је, попут вука, постао жртва своје лоше репуртације. Поновном насељавању неколико медведа на Пиринеје супротстављају се сточари.

Алигатор је најугроженији крокодил. Пошто живи поред реке Јанг Це, у густо насељеној области у Кини, лове га зато што тунели које копа уништавају усеве.

Снежни леопард, кога лове због предивног крзна, још више је у опасности јер живи само на Хималајима, на висини до 5000 m.

Пошто се њена јаја – кавијар скупо продаје, јесетра се претерано лови па нема времена да остави потомство. У Каспијском језеру та риба је и жртва загађења.

Пследње место за полагање јаја морских корњача угрожено је порастом нивоа мора услед глобалног загревања. Уз то, људи једу њихова јаја, а корњаче лове због меса и оклопа.

Све гориле су у опасности због уништавања шума и илегалног лова. Судбина планинских горила је најалармантнија: остало их је свега око 7оо!

Некада много ловљен, морж је данас жртва загађења артичких мора. Уз то, због глобалног загревања смањују се извори његове хране.

Многе земље су прихватиле договор о престанку лова на плаве китове и друге угрожене врсте китова. Јапан и Норвешка их, међутим, и даље лове.

Орангутан је у изузетној опасности јер насељава само шуме азијских острва Суматра и Борнео, а размножава се тек сваких 6 до 8 година.

Услед глобалног загревања касни почетак зиме, а с њом и сеоба лептира монарха. Пошто је скраћена сезона њиховог размножавања, угрожена је читава враста.

Да би се заштитиле ретке и угрожене врсте основни услов је заштита њихових природних станишта, што се остварује на више начина:

  • Евидентирањем угрожених врста кроз Црвене књиге
  • Заштита Законом
  • Проглашавање станишта заштићених врста за строге природне

         резервате где је активност човека минимална

  • Формирање националних паркова као најобухваивнији вид заштите
  • Враћањем животиња
  • Посебним програмима размножавања у зоолошком вртовима

Нина Недељковић VII-2

Немања Јовићевић VII-2

Анђела Радојевић VII-2

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements

Бојење биљним бојама

 

Некада су се користиле природне боје. Иако је бојење тим бојама компликованије и не можете добити све нијансе које купите у продавници, ипак може бити јако занимљиво. Природне боје могу лепо обојити материјале, посебно домаћу вуну. Теже је бојити свилу, ланени и памучни материјал.

Да би уопште могли да бојите, потребно је да претходно вуну обрадите стипсом и винским каменом (кисели калијум-тартарат). За 500г вуне потребно Вам је 100г стипсе и 25г винског камена. Све скупа растопите у посуди хладне воде. Затим почните да грејете воду и када она постане топла, ставите и вуну. Нека то прокува и нека настави да кува око један сат. Након тога можете бојити вуну одмах, али је најбоље оставити је дан-два у посуди док се потпуно не натопи.

Биљни материјал којим желите да бојите ставите у хладну воду и загревајте док лагано не прокува, а потом почне и да ври. Оставите да ври неко време, а потом ставите вуну у припремљену боју. Док припремате боју, морате стално да мешате, али кад ставите вуну не, да се не би замрсила. Можете повремено пластичном кашиком да окрећете вуну. Она треба полако да ври док не постигне одговарајућу боју. Мокра вуна је увек тамнија од суве, па је зато оставите у води да се охлади. На крају извадите вуну из купке, исцедите и исперете водом.

Чиме све можете бојити вуну:

  • Лишајем користили су га и стари шкоти. Бојили су своје познате сукњице, килтове. За њих, бојење лишајем није било само ствар естетике, већ и сталежа. Наиме, комбинације боја на килту су упућивали на то којој породици ко припада.

Погодан је лишај жути плитичар (Xanthoria parietina). Најпогодније време је зими или после кише за сакупљање лишаја, јер се тада лако скида са подлоге. Треба да сакупие 500г лишаја за 500г вуне. Лишај треба кувати два до три сата, а потом оставите да се охлади. У исту посуду ставите потпуно мокру вуну и кувајте поново. Бојење лишаја не захтева претходну обраду вуне гипсом, али остала бојења да.

  • Брезовим лишћем- од њих добијате пријатну жуту боју. Потребан Вам је 1кг лишћа.
  • Брезовом кором 500г коре кувајте два сата, а потом додајте вуну. Боји додајте и 50г винског камена. У зависности од времена колико оставите вуну, добићете разне нијансе жуте.
  • Плодовима купина раствору стипсе додајте још 25г кухињске соли и 25г винског камена и 500г купина. Вуна ће добити сивкасто плаву боју, уколико наравно, претходно не поједете те исте купине.
  • Изданцима папратикувајте их два сата, а потом додајте вуну. Потребно Вам је 500г изданака папрати, а вуна ће имати зеленожуту боју.
  • Плодовима и листовима зове потребно Вам је 500г једног или другог. Ако се одлучите само за плодове добићете љубичасту боју. Плодови морају да буду зрели. Ако додате со, боја ће бити тамнија. Листовима зове бојите вуну у зелено.
  • Изданцима вреса ова јесења биљка Вам даје маслинастозелену боју. Уколико сте војнички расположени наберите килограм вреса у цвету и кувајте га док не прокува. Потом, ставите вуну и поново прокувајте. Када стављате вуну, ставите и још 50г винског камена.
  • Љускама ораха вуну обрађену стипсом боје светлосмеђе, а необрађену вуну тамносмеђе.
  • Кором храста са 500г обојићете вуну тамносмеђе.
  • Шишаркама бора неколико сати кувајте 750г борових шишарки и потом додајте вуну. Добићете црвенкастосмеђу боју.
  • Кореном дивље броћикесуви корен ове биљке боји вуну ружичасто.

                                                                  Дејан Бошковић, наставник биологије

 

 

ЧУДЕСНЕ БИЉКЕ

Акација и њени мрави

Акација има телохранитеље

 Једна врста акације (Acacia collinsii) има своје чуваре-мраве који боду. Ове врсте мрава патролирају и „одржавају чистоћу биљке“ по читав дан око младих листова. Мрави реагују на присуство биљоједа и нападају са великом брзином, бројем и агресивношћу без обзира на величину животиње. Заузврат, мрави и њихове ларве су заштићене трњем акације, а поред осталог имају и сигуран извор хране-биљни сок, као и гусенице које се понекад нађу на дрвету. Делови преостале хране коју мрави не поједу заједно са њиховим изметом је ђубриво за акацију.

Међутим, за време опрашивања, биљка испушта мирисе који привлаче опрашиваче а уједно и упозоравају мраве „да се једно време држе подаље“, да не би нападали те инсекте који акацији требају.

Орхидеја-варалица


Постоји неколико врста орхидеја (Orphis) чији цвет има доњу латицу која неодољиво подсећа на женку неких врста бумбара. Бумбар, желећи да се спари са женком, слеће на латицу, али једино што ће урадити је да опраши биљку. Док открије превару, већ је касно- полен је на њему. С обзиром да инсекти не важе баш за много паметне животиње, никада неће научити да не прави исту грешку и ове орхидеје ће увек бити опрашене!

Тоалетна коприва

             У нашим крајевима живи пар врста коприва. Занимљива је Urtica urens чији би се назив могао превести као коприва мокраћница. Ова коприва обожава да живи на местима где људи, али и животиње обављају нужду. Наиме, мокраћа је њој јако корисно ђубриво.

Биљке месождерке

Постоје и такве биљке које лове плен. Да би то могле, њихови листови су преображени у најразличитије замке. Мухоловка, на пример, лови инсекте тако што су јој листови постављени као корице отворене књиге. Када неопразна мува или неки други инсект, привучени мирисом слете између те две корице, дотицањем чулних длачица биљке, навешће листове да се склопе и заробе их! Биљци остаје још само да дуго вари свој плен и сварено упија у себе. Када свари храну, замка се поново отвара и чека нову жртву.

Биљке месоједке би могле да живе и без плена, али не би могле да расту до своје пуне величине. Ове биљке настањују земљишта сиромашна ђубривом, па су им инсекти додатна храна којом ће надокнадити све оно чега у земљи нема.

Ове биљке се опрашују инсектима. Цветови ових биљака су лепи и безопасни. Биљка разликује који ће је инсекти опрашити, а које ће у сласт појести.

У неким селима у Италији, мухоловке гаје као кућне љубимце који мештане ослобађају досадних инсеката, као што су муве.

Лепа отровница

             Тиса је четинар који може да расте као жбун или право дрво. Препознатљива је по својим црвеним, сочним шишаркама. Тај црвени, сочни омотач се користи у људској исхрани, али ништа сем тога, јер је све остало на тиси отровно. Од корена до врха крошње! Без обзира на то, еколози се труде да заштите ову врсту, јер је угрожена.

Бебе на листовима

            Каланхоја је честа украсна биљка у нашим становима. Она, осим што је лепа, има ретку особину да прави младе биљке, односно пупољке на ободима својих листова. Ти пупољци када отпадну, способни су да израсту у нову биљку.

Банана има необичну особину да се размножава преко свог корена. И то је за банану једини начин. Без обзира што производи цвасти од неколико стотина цветова и што плодоноси у великој мери, не размножава се полно. Могло би се рећи да прави своје плодове улудо, јер из њих неће израсти ново дрво банане. Ипак, за људе је ово својство и те како корисно. Банана има више врста и плодови им се разликују, чак и по боји. Дакле, жуте банане које ми једемо су тек једна врста!

 

 

 

 

X